Kako zaista pravilno oprati voće i povrće (i gde tu „staje“ Voćko)

Ako ste se ikada uhvatili kako jabuku samo brzinski pustite pod mlaz vode, obrišete o majicu i pojedete – niste izuzetak. To je najčešći „ritual pranja voća“ kod većine ljudi.

Istovremeno, institucije za bezbednost hrane širom sveta vrlo jasno kažu: pranje voća i povrća pod mlazom vode je obavezan minimum. Ono zaista smanjuje količinu bakterija, vidljive prljavštine i jednog dela pesticida na površini.

Ali iskustvo i istraživanja pokazuju još nešto: voda ima svoje granice. Ne skida u potpunosti voštani sloj, masnoće i sve ostatke pesticida – naročito kod plodova koji su dodatno voskirani ili dugo putuju pre nego što stignu do vas.

U ovom tekstu želimo da spojimo ono što kaže struka i ono što vi realno možete da uradite kod kuće. Panagro već godinama radi sa proizvodima koji štite ljude, životinje i biljke – od insekticida i dezinfekcije do specijalizovanih sredstava kao što je Voćko, prirodno sredstvo za pranje voća i povrća. Na osnovu tog iskustva, objasnićemo:

• šta pranje vodom zaista radi,

• gde prestaje da bude dovoljno,

• kako se uklapaju soda, sirće i drugi „bakin recepti“,

• kada ima smisla dodati još jedan, prirodan korak – uz Voćko.

Zašto uopšte peremo voće i povrće?

Od trenutka kada se plod odvoji od stabla ili izraste iz zemlje, on kreće na put koji je sve samo ne sterilan. U voćnjaku i na njivi dolazi u kontakt sa:

• zemljom, blatom i prašinom,

• kišnicom i vodom za navodnjavanje,

• insektima i sitnim životinjama.

Tokom vegetacije proizvođači koriste različite preparate za zaštitu bilja – fungicide, insekticide i druga sredstva koja čuvaju usev od bolesti i štetočina. Zatim dolaze ljudi koji beru, sortiraju i pakuju plodove; sanduci, trake, mašine i ambalaža; magacini, kamioni i hladnjače; ruke trgovaca i kupaca.

Analize bezbednosti hrane pokazuju da se u tom procesu voće i povrće može kontaminirati:

• bakterijama iz zemlje i vode,

• ostacima pesticida i drugih sredstava,

• mikroorganizmima koji dolaze iz ljudskog okruženja,

• nečistoćama iz ambalaže, transporta i skladišta.

Istovremeno, nutricionisti i zdravstvene organizacije naglašavaju da je upravo voće i povrće osnova zdrave ishrane. Ne postoji preporuka da ga treba izbegavati – naprotiv, preporuka je da ga jedemo više, ali da naučimo da ga pravilno pripremamo i peremo.

Drugim rečima, pranje nije „opsesija čistotom“, već sasvim logičan korak da doprinesete svojoj sigurnosti, a da i dalje uživate u svim benefitima sveže hrane.

Koliko „tuđih ruku“ dotakne vašu jabuku?

Na stranici proizvoda Voćko stoji podatak koji deluje kao da je tu samo da vas trgne, ali prilično verno opisuje realnost: prosečan plod voća ili povrća pre police u marketu često dotakne 10–15 različitih ljudi.

Ako zamislite lanac:

• berač u voćnjaku,

• radnik u otkupu i pakirnici,

• vozač i magacioner,

• radnik u marketu ili na pijaci,

• kupci koji plod uzmu pa vrate,

postaje jasno da plod do vas ne dolazi iz „sterilnog mehura“. Svaki taj kontakt ostavlja svoj trag – makar malo prašine i bakterija.

Zato ideja da je „dovoljno obrisati jabuku o majicu“ jednostavno ne stoji. Ako se toliko ruku smenjuje do trenutka kada vi uzmete plod u ruku, makar kratko ispiranje pod vodom postaje minimum pristojne brige o sopstvenoj hrani.

Šta pranje vodom zaista radi

Dobra vest je da obična voda nije nimalo beskorisna. Preporuke organizacija poput FDA, USDA i drugih su potpuno usaglašene: rinsanje voća i povrća pod mlazom tekuće vode trebalo bi da postane navika, ne izuzetak.

Kada pustite plod pod vodu i pritom ga trljate rukama ili četkom:

• skidate vidljivu prljavštinu i zemlju,

• smanjujete broj bakterija i drugih mikroorganizama na površini,

• uklanjate deo površinskog sloja pesticida koji se nije čvrsto vezao za koru.

Zato se naglašavaju jednostavni koraci:

• pre pranja voća operite ruke sapunom,

• koristite mlaz hladne vode,

• plodove zaista trljajte, a ne samo provucite ispod česme,

• kod čvrstih vrsta (jabuke, krastavci, krompir) koristite odvojenu četku za povrće,

• na kraju ih osušite čistom krpom ili ubrusom.

Ako do sada niste radili ni toliko, samo uvođenje ovakvog ispiranja već značajno poboljšava sigurnost vaše hrane.

Gde voda prestaje da bude dovoljna

Ista istraživanja koja dokazuju korist od pranja vodom istovremeno naglašavaju i njene granice. Voda radi dobar posao na:

• gruboj prljavštini,

• delu bakterija na površini,

• delu površinskih pesticida.

Ali ne može da reši sve. Deo pesticida je formulisan tako da bude:

• delimično vodootporan,

• vezan za voštani i masni sloj na kori,

• „ukopan“ u najspoljnije slojeve ploda.

Kod mnogih vrsta voća prirodni voštani sloj dodatno se pojačava tankim filmom voska koji se namerno nanosi da bi plod duže zadržao svežinu i sjaj. Taj voštani film deluje kao mali kišni mantil – voda klizi, a ono što je ispod ostaje zaštićeno.

Zbog toga u praksi dobijamo situaciju da plod izgleda savršeno čist, a da se na mikroskopskom nivou na kori i dalje nalaze:

• ostaci pesticida,

• deo bakterija,

• sitne čestice prašine i nečistoće.

Nijedna metoda ne vraća plod na „nultu tačku“, ali logično je da tražimo način da taj voštani i masni sloj dodatno omekšamo i skinemo – posebno kada znamo da ćemo voće jesti sa korom.

Soda, sirće i drugi „bakin recepti“

Kako su teme o pesticidima postale vidljivije, pojavile su se i brojne kućne preporuke za pranje voća i povrća. Najčešće se pominju:

• voda sa sodom bikarbonom,

• rastvori sa sirćetom ili limunom,

• kombinacije soli, sode i sirćeta.

Iza nekih od njih zaista stoji nauka. Istraživanja pokazuju da rastvori sode bikarbone u određenoj koncentraciji, uz duže potapanje, mogu da uklone značajan procenat pojedinih pesticida sa kore jabuke. Slično, blago kiseli rastvori (sa sirćetom) mogu da doprinesu boljem uklanjanju masnih i voštanih naslaga sa površine.

Problem je praktičan. Malo ko će u svakodnevnom životu:

• meriti tačne koncentracije,

• potapati svaku jabuku po 10–15 minuta,

• ponavljati ceo proces svaki put kad dođe iz prodavnice.

Zato u praksi kućni rastvori često ostanu lepa ideja koja se sprovede par puta, a zatim padne u zaborav. Potreban je način da se „dobro od kućnih recepata“ spakuje u nešto jednostavnije, stabilnije i lakše za svakodnevnu upotrebu.

Zašto deterdžent i izbeljivač nikada nisu opcija

U želji da sve bude „savršeno čisto“, neki ljudi posegnu za ekstremnim rešenjima: deterdžentom za sudove, sapunom ili čak razblaženim izbeljivačem na voću i povrću. Struka je po tom pitanju vrlo jasna – takva praksa se smatra nebezbednom.

Razlog je jednostavan:

• deterdženti i sapuni nisu testirani ni odobreni za primenu na hrani,

• ostaci hemije mogu ostati u mikroporama ploda i završiti u tanjiru,

• sredstva na bazi hlora namenjena su dezinfekciji tvrdih površina, ne namirnica.

Drugim rečima, granica je tu veoma jasna: sve što je napravljeno za sudove, podove i pločice treba da ostane na njima, a ne na jabukama i paradajzu.

Kako je napravljen Voćko i zašto je „stepen iznad vode“

Ovde dolazimo do proizvoda kao što je Voćko. Ideja iza njega je da popuni prazninu između „samo voda” i „previše hemije“. Voćko je prirodno sredstvo za pranje voća i povrća, sa vrlo transparentnim sastavom:

• prečišćena voda,

• jabukovo sirće,

• quillaja saponin (biljni surfaktant iz kore drveta quillaja),

• prirodni glicerol,

• etarsko ulje eukaliptusa,

• etarsko ulje ruzmarina.

Jabukovo sirće daje blagu kiselost, koja pomaže da se voštani i masni slojevi lakše odvoje sa površine. Quillaja saponin deluje kao prirodni „detergent“ biljnog porekla – razbija površinski napon vode i omogućava da rastvor bolje prodre u neravnine kore. Eterična ulja i glicerol doprinose formulaciji i prijatnijem osećaju tokom upotrebe.

Važno je naglasiti: Voćko ne pretenduje da je medicinski proizvod, niti tvrdi da uklanja baš sve pesticide. Njegova uloga je da:

• pomogne da se sa kore skine veći deo voska i masnih naslaga,

• ukloni više vidljive i nevidljive prljavštine nego sama voda,

• uradi to uz sastojke biljnog porekla, bez agresivne hemije namenjene sudovima i podovima.

Za porodice sa decom, za ljude koji jedu mnogo sirovog voća i povrća, kao i za sve koji žele „malo više kontrole“ nad onim što jedu, ovo je praktičan način da svakodnevnu rutinu pranja podignu za jedan nivo.

Kako može da izgleda dobra rutina pranja kod kuće

Kada spojimo preporuke stručnjaka i ono što je realno izvodljivo u svakodnevnom životu, rutina pranja voća i povrća može da izgleda ovako.

Najpre, uvek operite ruke toplom vodom i sapunom pre nego što krenete da baratate hranom. To je najjeftiniji i najefikasniji način da ne prenesete bakterije sa svojih ruku na hranu koju tek planirate da očistite.

Zatim, pod mlazom hladne vode, ispirajte svaki plod. Kod čvrstih vrsta – jabuke, krastavci, krompir, tikvice – koristite posebnu četku koja stoji samo za voće i povrće. Ne morate biti grubi, dovoljno je da prođete preko cele površine i da nema „zaboravljenih“ delova, naročito oko peteljke i udubljenja.

U sledećem koraku uključujete Voćko. Kod čvrstog voća i povrća možete uraditi sledeće:

• naprskati Voćko direktno na koru,

• prstima ili četkom kratko istrljati površinu,

• zatim ponovo isprati pod čistom vodom.

Kod lisnatog povrća i nežnog voća – salata, spanać, brokoli, karfiol, jagode – praktičniji je pristup sa posudom:

• u veću činiju sipate vodu,

• dodate Voćko prema uputstvu na pakovanju,

• lagano potopite i „prošetate“ namirnice kroz rastvor,

• izvadite ih i isperete pod mlazom vode.

Na kraju, plodove možete osušiti čistom krpom ili ubrusom i odložiti u frižider ili servirati. Većina stručnjaka preporučuje da voće i povrće perete neposredno pre jela, a ne odmah po kupovini, kako biste izbegli da se vlaga predugo zadržava u frižideru i ubrza kvarenje.

Ovaj pristup je jednostavan, ne traži posebnu opremu i realno se može primenjivati svakog dana.

Bebe, mala deca i osetljive grupe

Kada u porodici imate bebe, malu decu, trudnice ili osobe sa hroničnim bolestima, pitanje čistoće hrane dobija dodatnu težinu. Stručne organizacije i dalje naglašavaju da voće i povrće treba da budu osnova ishrane, ali da je za osetljive grupe posebno važno:

• da se voće i povrće dobro opere,

• da se po potrebi guli,

• da se kod određenih namirnica primeni i termička obrada.

Za voće koje deca jedu sa korom – jabuke, kruške, breskve, nektarine – ima smisla uvesti disciplinovan mali ritual: prvo temeljno ispiranje, zatim tretman Voćkom, pa ispiranje i tek onda sečenje ili služenje. Tako činite sve što je razumno u vašoj moći da smanjite opterećenje sa površine ploda, bez oslanjanja na agresivnu hemiju.

Naravno, svaka specifična zdravstvena situacija traži i savet pedijatra ili lekara. Ovaj tekst je tu da vam pomogne da se bolje organizujete u kuhinji, a ne da zameni medicinski savet.

Da li organsko voće „preskače“ pranje?

Često se čuje: „Kupujem organsko, ne moram da se brinem.“ Organska proizvodnja zaista podrazumeva stroža pravila i drugačiji odnos prema pesticidima, ali organsko ne znači sterilno.

Organsko voće i povrće:

• i dalje dolazi u kontakt sa zemljom i prašinom,

• prolazi kroz ruke radnika,

• putuje u sanducima, kamionima i prodaje se na pijacama i u radnjama poput ostale robe.

Zbog toga ga je i dalje potrebno prati – makar vodom, po istom principu kao i klasično voće i povrće. Ako želite dodatni mir, i organsko voće možete tretirati Voćkom i tako spojiti manje opterećenje pesticidima u samoj proizvodnji sa boljim uklanjanjem onoga što je moguće ukloniti sa kore.

Najčešće zablude o pranju voća i povrća

Kroz razgovor sa kupcima i iskustvo u praksi često se ponavljaju iste zablude.

„Ako ću da ogulim voće, ne moram da ga perem.“
Nož najpre prolazi kroz spoljašnji sloj, pa kroz unutrašnjost. Ako je kora prljava, sve sa nje se lako prenosi na deo koji jedete. Zbog toga se preporučuje da se i plodovi koje planirate da ogulite najpre isperu pod mlazom vode.

„Organsko je, pa je samim tim čisto.“
Organsko voće može imati manji nivo određenih pesticida, ali i dalje nosi prašinu, bakterije i tragove puta do vašeg stola. Pranje vodom, a po želji i dodatni tretman Voćkom, i dalje imaju smisla.

„Deterdžent za sudove skida sve – to je najbolje rešenje.“
Deterdženti, sapuni i izbeljivači nisu namenjeni hrani. Ostaci takvih sredstava mogu ostati u porama ploda i završiti u tanjiru. Zbog toga ih institucije za bezbednost hrane ne preporučuju za pranje voća i povrća.

„Ako koristim Voćko, ne moram više da mislim ni o čemu.“
Ni voda, ni soda, ni Voćko ne pretvaraju voće u sterilan laboratorijski uzorak. Ono što mogu da urade jeste da smanje rizik – voda skida jedan nivo, Voćko pomaže da se skine još jedan. Cilj je razuman nivo zaštite koji možete da održavate svakog dana, a ne savršena sterilnost.

Voda je minimum, Voćko je logičan sledeći korak

Ako sve sabremo, slika je prilično jasna. Pranje voća i povrća vodom je obavezan minimum koji svako domaćinstvo treba da poštuje. Time uklanjate prljavštinu, deo mikroorganizama i deo pesticida. Istovremeno, znamo da voda ne može da otopi sav vosak i masne naslage, niti da skine sve ostatke pesticida sa kore – posebno kada je reč o voću koje je dodatno voskirano i dugo putuje pre nego što stigne do vas.

Voćko je zamišljen kao prirodno, svakodnevno pojačanje tom minimumu. Njegova biljna formula pomaže da se vosak i površinski slojevi lakše odvoje, da se sa kore ukloni još jedan deo onoga što ne želite na svom tanjiru, a da pri tom ne uvodite u kuću deterdžente i jaku hemiju namenjenu potpuno drugim stvarima.

Ako želite da vaša rutina pranja voća i povrća bude i u skladu sa preporukama stručnih institucija i prilagođena modernom načinu života, sledeći koraci su jednostavni:

• odlučite da od danas baš svako voće i povrće prođe kroz pranje pod mlazom vode, uz trljanje,

• za plodove koje vi i vaša deca jedete sa korom uvedite jedan dodatni, prirodan korak – pranje uz Voćko,

• napravite mali „ritual posle pijace“: činija vode, malo Voćka, par minuta pažnje i voće koje je spremno za celu nedelju.
  

Više informacija o sastavu, načinu upotrebe i pakovanjima pronaći ćete na stranici proizvoda Voćko na sajtu Panagro.

Ako već vodite računa o tome šta stavljate u korpu, vredi da isto toliko pažnje posvetite i tome kako to kasnije perete – Voćko je osmišljen da vam taj korak učini jednostavnijim, bezbednijim i mirnijim za savest.